Šetanje pasa

Svi psi bez obzira na veličinu ili rasu trebaju imati redovne dnevne šetnje i jače aktivnosti kao što su istrčavanja, ukoliko to situacija dozvoljava.

Šetanje pasa je važan ritual u održavanju njihove psihičke stabilnosti. Pas je po svojoj prirodi šetač/putnik po instiktu. Kako kaže Cesar Millan, Šaptač psima: "Za vašeg psa, vaše dvorište je kao velika posuda za ribe u kojoj je on zarobljen. Ribe plivaju, ptice lete a psi hodaju. Imati psa ne bi trebalo biti samo ispunjenje naših ljudskih potreba, mi bismo trebali pružiti našim psima ono što im je instiktivno potrebno."

Da bi pas bio psihički stabilan, vi kao vlasnik morate ga voditi u dnevne šetnje u kojima oslobađa fizičku i mentalnu energiju. Šetanje pasa je takođe neophodno i kako bi naši dragi ljubimci ispunili svoj zahtev za potragom hrane. Ponekad nas loše vreme odvraća od izlaska u šetnju, ali njima je i tada potrebna naša pažnja i aktivnost. Pored osnovne potrebe, druga prednost šetanja ljubimca je povezivanje vlasnika i psa, radi kasnije bolje saradnje.

Dnevno šetanje pasa treba prilagoditi njihovim potrebama. Psi sa puno energije trebaju hodati duže vreme od manjeg psa. Sat vremena šetnje će vam pomoći sagoreti višak energije kod većeg psa, a pola sata hoda može biti dovoljno za manjeg ljubimca. Ukoliko je pas veoma hiperaktivan, to može značiti da ne dobija dovoljno vežbe. Ako je i nakon duge šetnje još hiperaktivan zapitajte se kako je izgledala šetnja i uočite da li je potrebna promena rute šetnje i nivoa aktivnosti za vašeg ljubimca.

Zanimljive činjenice o psima

Da li ste znali da psi zapravo nisu daltonisti? Ili možda da njufaunlenderi imaju specifične šape koje im pomažu pri plivanju? Ili da trećina svih vlasnika ljubimaca pričaju sa svojim psom preko telefona kada se uključi telefonska sekretarica? Pročitajte ove i ostale čudne činjenice o psima - kao i neke o vlasnicima pasa.

 

 

 

 

- Mit je da su psi daltonisti. Oni zapravo vide u boji, samo ne tako živopisno kao ljudi. Vid im je nalik našem u sumrak.

- Psi imaju bolji vid pri slabom osvetljenju od ljudi zbog specijalnog sloja iza njihove mrežnjače koji reflektuje svetlost.

- Pas vodič rase nemačkog ovčara vodio je svog slepog saputnika preko celog lanca Apalači planina, dugog 3400 km.

- Ako se nikada ne podvrgnu sterilizaciji ili štrojenju, ženka, zajedno sa svojim parnjakom i njihovim kučićima mogu okotiti i preko 66.000 pasa za 6 godina!

- Znojne žlezde pasa se nalaze jedino između njihovih jastučića na šapama.

- Rasa lundehund ima 6 prstiju i može zatvoriti svoje uši.

-Predsednik Lindon Džonson imao je dva bigla po imenu On i Ona.

-Frenklin Ruzvelt je platio $15.000 da bi brod-razarač pokupio njegovog škotskog terijera na Aleutskim  ostrvima.

- U doba Rimskog carstva, mastifi su nosili lakše oklope i slati su u napad na oklopljene konjanike.

- Pseća vilica stvaraju pritisak od 10 do 14 kilograma po kvadratnom centimetru.

-… a neki psi izbacuju i pritisak od 32 kilograma po kvadratnom centimetru.

- Godinu dana star pas, fizički je poput čoveka starog 15 godina.

-SAD ima najveću populaciju pasa na svetu.

- Svakodnevno šetanje pasa doprinosi njegovoj boljoj socijalizaciji, kako sa drugim psima, tako i sa ljudima.

Francuska je druga po brojnosti populacije pasa.

- Prosečan gradski pas živi 3 godine duže od seoskog.

- 87% vlasnika pasa kaže da se njihovi ljubimci sklupčaju pored njih ili na njihovim nogama dok gledaju TV.

- Psi se mogu istrenirati da predosete epileptične napade.

- Baseti ne znaju da plivaju.

- Tri psa su preživela potonuće Titanika – njufaunlender, pomerijanac i pekinezer.

- Gojaznost je najveći zdravstveni problem među psima.

- Psi nemaju osećaj za “vreme”.

- Ljudi drže pse kao ljubimce preko 12 000 godina.

- Najveća rasa pasa na svetu je irski vulfhaund.

- Najmanja rasa pasa na svetu je čivava.

Bernandinci su najteža rasa pasa na svetu.

-Svaki pas na svetu je verovatno potekao od vrste znane kao tomarctus – stvorenja koje je lutalo zemljom pre 15 milona godina.

Najstarija rasa je verovatno saluki – prvobitno su je trenirali Egipćani kako bi pratila njihovu lovinu.

 

Jedan od uzroka problema u ponašanju pasa

 

Jedna od najvećih prednosti i mana interneta je to što je dostupan svima. Tako svakoga dana možemo videti savete velikih stručnjaka za život i svet koji nam govore kako da se oblačimo, šta da jedemo, kako da budemo srećni, zašto treba da budemo strpljivi, kako da naučimo našeg ljubimca da nas sluša itd. Svi muškarci su stručnjaci za sport i svaki od njih treba da bude selektor, dok svaka žena zna pravi put do muškarčevog srca. Da li je i Vama muka od toga? Zapravo, sve bi to bilo u redu da prihvatanje ''nekog saveta'' ne dovodi do kobnih posledica. Pas Vas ne sluša? Udarite ga! Pas skače na goste? Opet ga udarite! Pas napada druge pse u šetnji? Ma, udaraj ga dok ne posluša!

Ova filozofija je nastala skupljanjem drevnih metoda ljudskog društva u jednu veliku celinu. Svakako, svi mi se naparfemišemo kada smrdimo, popijemo vodu kada smo gladni i jedemo slatko kada smo žedni. Šta, nije tako? Znači, mi se okupamo kada smrdimo, jedemo kada smo gladni i pijemo kada smo žedni? Da, upravo tako. Zašto onda primenjujemo silu kada želimo da oblikujemo ponašanje naših ljubimaca? Upravo zato što je pogrešno tumačenje svakog problema koje,kao fokus, stavlja promenu posledice umesto eliminisanje uzroka. Primer: Vaš pas je nervozan kad je gladan. Da li to znači da treba da ga disciplinujemo kad je nervozan ili da ga nahranimo i otklonimo uzrok? Životinje su živa bića i imaju potrebe, baš kao i mi. Ukoliko se zadovolje njihove potrebe smanjuje se verovatnoća za neželjenim ponašanjem.

Primenom sile možete postići poslušnost Vašeg krznatog drugara, ali samo zato što će svako radije izabrati poslušnost nego kaznu. Ukoliko je Vaš ljubimac pod stresom, to će vremenom prerasti u anksioznost i loše uticati na njegovo psihofizičko zdravlje. Treba istaći da svako izlaganje stresu povećava verovatnoću za pojavljivanje problema u ponašanju, koji mogu da rezultuju i ujedom.

Niko nije sagradio kuću preko noći, kao što niko nije vaspitao ljubimca za dan. Kako biste bili dobar uzor svom drugaru treba da se naoružate strpljenjem i dobrom voljom i polako, stitnim koracima, doći ćete do cilja. Ključ je nagrada na svakom dobro odrađenom zadatku i izostanak nagrade na svakom pogrešnom koraku. Da, tako je prosto.

 

 

Zašto šetnja?

 

Danas ceo dan pada kiša i nikome nije do izlaska napolje. Najudobnije bi bilo ostati kod kuće ušuškani sa svojim krznenim drugarom. Međutim, ne zaboravite da je šetnja jako korisna za Vašeg ljubimca makar i po ovakvom (ne)vremenu. U našem članku možete pročitati zbog čega je to tako.

 

1)Fiziološke potrebe                          

Za pse koji su u stanu jako je bitno redovno ih izvoditi kako bi mogli da ispune svoje fiziološke potrebe. Svi znamo za onaj osećaj kada nam se baš ide do kupatila, ali se nalazimo na nekom bitnom sastanku sa koga ne možemo da pobegnemo. Nema razloga da naš pas preživljava isto. Treba rasterećen da uživa u igri, maženju i izležavanju na svom omiljenom kauču. Tri šetnje dnevno se smatraju optimalnim za pse koji žive samo u stanu. Dužina šetnje treba da varira u zavisnosti od veličine psa i nivoa energije koju pas poseduje. Treba naglasiti da i pse koji su u dvorištu treba izvoditi u šetnju.                  

 

2)Poboljšanje zdravlja

Nažalost moderno doba donosi mnoge loše stvari. Sedenje za kompjuterom i gledanje televizije nas teraju da posegnemo uvek za „još samo jednim“ čipsom. Naravno pošto su naši ljubimci jako dobro izvežbali pogled „kako možeš da ne daš i meni?“ često unesu previše hrane. Zajedno sa gojaznošću ljudi javio se i problem gojaznosti pasa i mačaka. Šetnja ovde može da bude od velike pomoći, naravno zajedno sa redukovanjem ishrane. Psi su ranije bili radne životinje i potreban im je visok nivo fizičke aktivnosti. Šetnja najpovoljnije utiče na kardiovaskularni, mišićni i skeletni sistem. Kod pasa koji su u stanu potrebne su redovne šetnje da bi se sprečili problemi sa bubrezima.

 

3)Socijalizacija 

Kao i za ljude i za pse je socijalizacija u najranijem dobu jako bitna. Pas treba da dolazi u kontakt kako sa drugim psima tako i sa ljudima. Bitno je naglasiti da bi sva iskustva trebalo da budu pozitivna. Najbolje je da prilikom prvog kontakta sa drugim psom pas bude na povodcu, pa tek kada se onjuše možemo ih pustiti da se igraju ako ni jedan ni drugi pas ne pokazuju znake agresije. Psi su generalno radoznali i vole da prilaze drugim psima i da ostvaruju prijateljske kontakte. Ako želite da Vaš pas bude omiljen u kraju socijalizacija je ključ. Ima li išta lepše od trčanja i igranja sa drugarima dok Vam jastučići dodiruju travu?

 

4)Njuškanje

Koliko god da volimo naše krznene prijatelje nekada nam je teško da razumemo njihove potrebe. Psi imaju izuzetno razvijeno čulo mirisa i za razliku od ljudi koji gledaju svet, psi mirišu svet. Stručnjaci se slažu da psi preko nosa dolaze do informacija. U stanu i u dvorištu prosto nema dovoljno stimulusa za osetljiv pseći nos. Bitno je redovno ih šetati i pri tome obuhvatiti dovoljno veliku teritoriju na kojoj će moći da dođu u kontakt sa dosta različitih mirisa. Takođe putem istraživanja teritorije možemo povećati samopouzdanje psa.

 

Sledeći put kada Vaš pas tužno pogleda ka povodcu ispunite mu želju i povedite ga u šetnju, sigurno će Vam biti zahvalan.

Zašto moj ljubimac jede travu?

 

Sigurno ste se nekada zapitali: “Zašto moj ljubimac jede travu?” Istina jeste da ne postoji jasan razlog! Postoji nekoliko teorija koje objašnjavaju ovo, naizgled, čudno ponašanje, ali nijedna ne daje konačan odgovor…

Ono što znamo jeste da je mala količina trave potpuno bezopasna navika savršeno zdravog psa ili mačke.

Jedno od najčešćih objašnjenja ovog ponašanje jesu stomačne tegobe. Jedna od teorija tvrdi da trava zapravo izaziva iritaciju želuca, što zatim uzrokuje povraćanje. Nakon toga, smatraju neki stručnjaci, životinja ne oseća tegobe.

Takođe, moguće je da ljubimac traži određenu biljku kako bi nadomestio određene hranljive materije koji mu nedostaju i koje ne dobija u svojoj normalnoj ishrani. Trava sardži bitne hranljive materije koje mogu nedostajati psu ili mački u svakodnevnoj ishrani, kao što su vlakna, minerali i digestivni enzimi.

Ponekada, naročito psi, jedu travu jer im je prosto dosadno, što se često uočava kod onih ljubimaca koji žive u dvorištu.

Međutim, ukoliko primetite da vaš ljubimac jede travu više nego uobičajeno potražite pomoć stručnog lica. Veterinar će utvridti da li ljubimac ima zdravstvenih tegoba ili je u pitanju normalno, mada malo čudno ponašanje.

 

 

Preuzeto sa sajta zivotinje.rs